Тканина се производи прерадом влакана у предива, која се затим ткају или плету у раван материјал. Дебљина, увијање и распоред предива директно утичу на дебљину, осећај и мекоћу тканине. Различите комбинације природних и синтетичких влакана такође мењају физичка својства тканине, као што су еластичност, прозрачност и отпорност на хабање.
Структура тканине укључује њен узорак ткања или плетења. Ткане тканине користе преплитање основе и потке за стварање обичних, кеперових или сатенских ткања; различите методе ткања утичу на густину, чврстоћу и застор. Плетене тканине, с друге стране, користе плетење основе или потке за стварање мрежасте структуре, дајући тканини бољу еластичност и мекоћу. Ове структуре одређују удобност и издржљивост тканине током ношења и употребе.
Структура тканине такође укључује процесе завршне обраде и мешања. Кроз бојење, штампање, премазивање, хидроизолацију, третмане отпорне на-наборење или процесе омекшавања, тканине не само да постижу декоративне ефекте већ и побољшавају функционалност, као што су УВ заштита, антистатичка својства или упијање влаге.