Димензиона стабилност тканина обично укључује скупљање, издужење и еластичност. Стабилност димензија директно утиче на удобност одеће и изглед готовог производа. Тканине са високом стабилношћу димензија показују минималну промену димензија након прања и мање су склоне деформацијама, док тканине са слабом стабилношћу имају већу вероватноћу да се скупљају, олабаве или деформишу, што доводи до лоше-одевних предмета који не пристају.
На димензионалну стабилност тканина утичу различити фактори. Састав влакана је кључан; природна влакна као што су памук и вуна су склона скупљању током прања или у влажном окружењу, док хемијска влакна као што су полиестер и најлон имају бољу димензијску стабилност. Структуре ткања или плетења такође утичу на стабилност: плетене тканине су еластичније и склоне растезању или деформацији, док су ткане тканине релативно стабилне, али варијације у дебљини и густини ткања могу довести до различитих степена промена димензија. Процеси завршне обраде као што су топлотно везивање, омекшавање или третмани отпорни на{3}}скупљање могу значајно да побољшају стабилност димензија тканина.
У тестирању и стандардизованом управљању, стабилност димензија се обично процењује кроз скупљање при прању, мокро и суво издуживање и еластичност, и тестира се према националним или међународним стандардима као што су ИСО и ГБ. Добра стабилност димензија не само да обезбеђује тачност димензија готових одевних предмета, већ и побољшава издржљивост тканина и корисничко искуство, чинећи га важним референтним индикатором за избор тканине, производњу и контролу квалитета.